Priče od mašte i snova - intervju

"Lina Šaš"-Prvih jesenjih dana sam odmah bio tu, pored cirkuskih šatri našeg detinjstva naišao na sahranu jedne zebre. U taj sprovod sam stao i ja, pošto je ta zebra obrstila najlepšu mongoliju u mome vrtu. U trenutku je pored mene stala žena sa crnom punđom i dubokim dekolteom, neprikladnim za sahrane. Prepoznao sam je. Bila je to ona – Lina Šaš, vlasnica najstarijih zamkova i prva igumanija fruškogorskih manastira. Nakon što smo bacili po grudvu zemlje na uginulu zebru, ja sam napokon skupio hrabrost da zaprosim moju fruškogorsku vilu, moju Linu Šaš. Pristala je, i poslednja cirkuska predstava u tom jesenjem sutonu je otpočela. Svi koji su bili na sprovodu ušli su pod šatre...	Lina Šaš
KAMEN U ŽITU (legende o dvorcima i zamkovima Vojvodine), 1993.	“Kamen u žitu”-“Knjiga priča i legendi “Kamen u žitu” provocira pažnju samim tim što se našao stvaralac da, posle vlastite televizijske serije “Zamkovi Vojvodine”, kao svojevrsnu dopunu, uz podršku brojnih sponzora, izda i ovu multidisciplinarnu knjigu, u kojoj je kroz reč i fotografiju, u formi, kako Belegišanin kaže, “plemenitih i lekovitih laži”, vaskrslo deset zamkova i dvoraca” (“Dnevnik”, 21.7.1993). Milan Belegišanin je posetio: Sremsku Kamenicu i zamak Karačoni, Beočinski dvorac, Kapetanovo, Stari Lec, Čelarevski dvorac, Hajdučicu i “najlepši park svih parkova”, Dvorac u Ečki, Veliko Središte, Fišerov salaš kraj Rume, Dvorac Šlos u Golubincima i Dunđerskov Fantast kraj Bečeja.
“Svetonikoljska noć”- U ovoj knjizi se dovodi pod sumnju izvesnost smrti, jer “ima li smrti ima li nestajanja, ako čovekova svest vantelesno nastavlja da živi i deluje u predmetima, karmičkim efektom određujući putanje ljudskih sudbina, premošćavajući vreme i prostor, i ima li, na kraju krajeva, konačnosti, ako i kada iz školjke iščili život ostaje šum mora” (“Dnevnik”, 1994)?	SVETONIKOLJSKA NOĆ, 1994
HORG, 1997.	“Horg”-Knjiga se sastoji od četiri samostalne priče – celine, koje su ipak, duboko povezane, pa nije slučajan, već je osmišljen, njihov zajednički naslov po jednoj od njih, “Horg”. Reč je o zajedničkoj povesti o mitskom jelenu Horgu, koji se pojavljuje u različitim vremenima, ali uvek na istom prostoru – u blizini manastira Rakovac. “Jedino se patnjom vreme ne meri. Zato Belegišaninovi junaci jezde, razapeti na rogovima moćnog Horga, u večnosti, ne hajući mnogo što mi još ne znamo da je ta večnost svuda oko nas, ovde i sada, a ne u nekoj dalekoj budućnosti o kojoj se da bilo šta misliti. Zato ovde nije reč o mišljenju, već o patnji – isceliteljki” (Slobodan Nenin, “Politika”, 16.08.1997).
“Krila”-Sentimentalna, povremeno i patetična (s opravdanjem) priča o četiri životne sudbine kroz boravak (dolazak i odlazak) u sanatorijumu odnosno gradskoj ustanovi za tretman alkoholičara, narkomana i depresivaca doista ima sve odlike kratkog romana. Autor je, kao i u svojim prrethodnim knjigama, podigao ukus zbilje za jedan astralni milimetar iznad geografije i svakodnevice. Rešenja brojnih situacija su vrlo poetska, a u pitanju je poetika istraživanja začaranosti, magije koja stoji iza pojedinih ljudskih postupaka.	KRILA, 1999.
OKAMENJENE MOLITVE, 2001. ( knjiga je bila u širem izboru NIN- ovog žirija za roman godine)	“Okamenjene molitve”-“Opredeljujući se za neku vrstu magijskog realizma, Belegišanin i u novim prilozima neguje spoj sna i jave, fakta i fantazije, hagiografije i publicistike. Uzimajući Frušku goru kao legendarno i sveto poprište, čije se monaške naseobine spominju još u 12. veku, Belegišanin je kroz priču o njenih još živih 17 manastira našao dovoljno inspirativan materijal za svoje kamene molitve visokog stila i novog, jeretičkog pogleda. Tako je legenda o dečaku, koji je smrt našao na nevisokoj, ali Bogu miloj planini kakva je Fruška gora, osnova na kojoj se tkaju sve moguće priče i sveti leptirov prah rasipa po meri spisateljskog dara i umeća”. Manastiri o kojima Belegišanin piše su: Beočin, Krušedol, Jazak, Grgeteg, Petkovica, Bešenovo, Velika Remeta, Divša, Rakovac, Kuveždin, Staro Hopovo, Vrdnik, Ravanica, Šišatovac, Fenek, Privina Glava, Mala Remeta, Novo Hopovo.