Snovi zatravljenih	Tekst uz knjigu „Snovi zatravljenih kula“-Nakon skoro petnaest godina, ponovo sam krenuo tajnovitim putevima ka zatravljenim kulama. Između ova dva putovanja, neki od meni dragih ljudi su uspeli da pronađu sami svoj zamak i da se u njega zauvek presele. Razmišljao sam da u ovom novom izdanju, na bajkovit način opišem i puteve kojima se do zamkova dolazi. Mogao sam, recimo, da pišem o selima Banata kroz koja sam prolazio, idući ka Hajdučici, Starom Lecu, Kapetanovu... o selima koja lagano iščezavaju, baš kao da je i do njih stigao eho zatravljenih zamkova, koji se u blizini tih sela nalaze. Mogao sam da opisujem Dečje selo u Kamenici, kraj kog se prolazi kada se ide ka Kameničkom zamku opisanom u ovoj knjizi. U tom selu žive deca bez roditelja i ja sam siguran da je neko od njih na jedan od stubova Kameničkog zamka ispisao grafit „život je predug“. Mogao sam, ali sam onda shvatio da su sve te građevine iz knjige, poput dece sa posebnim potrebama, ali i sa posebnim i neobičnim moćima. Smeštene na periferiji prostora i vremena, te kule su zagledane u svoju prolaznost,kao u najmiliju igru, koju niko sem njih ne zna da igra. Same sebi ne mogu da pomognu, ali su isto tako same sebi dovoljne, dok traju. Kao što neka deca neobičnih moći, snagom svoje misli pokreću stvari u prostoru, tako i zamkovi, snagom svoje svetačke tišine, pokreću naše emocije i to ne samo u prostoru, nego i u vremenu. Nije u stvari toliko bitno gde se ti zamkovi nalaze na geografskim kartama. Bitno je njihovo mesto u geografiji naše duše. I zato, vama ostavljam da otkrijete puteve koji do zamkova vode. Budite ubeđeni da ne tražite samo vi zamkove, već i oni traže vas. Ukoliko je vedra noć, podignite glavu sledeći ritam otkucaja vašeg srca i ugledaćete nad vama Sazvežđe Zatravljenih Kula. Tamo su adrese svih nas.
Tekst uz knjigu “Čuvari izvora”-U pričama koje čitamo i čije junake pratimo, našu pažnju već na početku privlači čudesno isceljenje, davno negde u doba Turaka, petnaestogodišnje Milice nakon nasilničkog razdevičenja, čudnovata je podzemna veza između Zadušne vode i izvora Na kraku koja omogućava da se lik, koji se ogleda u jednoj pojavljuje na ogledalu druge vode, zagonetna je voda izvora Vranjaš čijim dejstvom mirni seoski momci i ozbiljni domaćini ostavljaju kuću i postaju lutalice rasipajući se svetom, čudesna je ljubav koja postaje neodoljiva, kada se proba voda Vrdničkog izvora, tragično čudnovato je razaranje starog manastira Jazak izazvano sudarom vučjeg urlika i nezemaljskog krika monahinje Gavrile, tako se ređaju čuda i izvori... Sve do poslednje Šuljamske vodice čiji je vlasnik oslepeo ispaštajući neznane grehove... Belegišanin je svojom blagorodnom rečenicom oplemenio sve fruškogorske izvore, odenuo ih u zamamno blistavo ruho moderne bajke i time ih podario novi život koji će trajati možda i duže od legendi o njihovoj čudotvornosti...	Čuvari izvora
Okamenjene molitve	Tekst uz knjigu “Okamenjene molitve”-Kako je čudno to kad čovek primi na sebe oblike građevine u kojoj obitava, tog zdanja koje je i samo oslikano životom svog žitelja. Ponekad je boja kaluđerovih očiju ista kao i boja kojom sunce rane jeseni oslikava manastirskih zvonik. Belina monaškog čela tokom molitve skoro uvek podseća na boju i oblik manastirskog kamena temeljca. U nekom tajnovitom kutku manastirskog dvorišta, u rano proleće, pomalja se paperjasti, na jedvite jade izrastao, žbun divljih i skoro zaboravljenih cvetova, koji je istovremeno nežan i postojan, kao i prva neobrijana isposnička brada. U rano proleće, sedamnaest monaških fruškogorskih staništa počinju da kade. Večernje je... Iz šume se čuje klepalo. Sedamnaest davno okamenjenih molitvi rasprostire mirise svojih legendi...